Stradalima su počast odali Udruženje "Jadovno 1941." iz Banjaluke, koje je i organizator današnjeg obeležavanja, potomci i poštovaoci žrtava iz Srbije, Republike Srpske, Hrvatske, Slovenije.

Nad Šaranovom jamom na Velebitu služen je parastos za 38.010 pravoslavnih Srba, koji su stradali u ovom logoru.

Nakon parastosa, prisutni, među kojima i srpski član Predsedništva BiH Mladen Ivanić, položili su vence i cveće.

Ivanić je obraćajući se prisutnima naveo da smo se okupili danas u Jadovnu kako bismo iskazali poštovanje prema onima koji su ovde surovo ubijeni.

- Dolazeći ovamo, ovim putevima, razmišljao sam o kolonama tih ljudi, koji su dovedeni iz raznih krajeva i ovde pogubljeni samo zato što su bili ljudi koji su drugačije mislili, drugačije se molili - kazao je Ivanić.

Rekao je da to nikada ne treba zaboraviti, te da je Jadovno prostor gde je sve što se u NDH događalo zapravo počelo.

- Bilo je slučajeva i ranije, ali ovo je bio simbolično početak jednog velikog stradanja srpskog naroda, Jevreja, sa ovih prostora. Ali, ovo je i dalje mesto koje nema tu težinu, koju treba da ima i u našim školama, i u udžbenicima, i u mestima sećanja. Narod koji ne poštuje svoje žrtve ima ozbiljan problem i mi kao narod ovom mestu moramo dati mnogo veći značaj - kazao je Ivanić.

Predsednik Udruženja "Jadovno 1941." Dušan Bastašić kazao je da je ovo deveta godina kako se Dan sećanja na Jadovno obeležava, te da se i danas malo zna o stradanju u ovom logoru za vreme NDH, koja je prema njegovim rečima bila država u punom kapacitetu.

Dodao je da je ovaj logor preteča Jasenovca, te da je nakon njegovog zatvaranja u Jasenovac prebačeno 2.000 preživelih Kako je naveo, u logoru je, prema istraživanjima, za samo 132 dana nastradalo 38.000 Srba i 2.000 Jevreja, kao i jedan broj antifašista.

- Teško je zamisliti tu brojku. To su vam dve pune beogradske Arene, strašna brojka. Do 2010. godine znali smo za samo dva mesta stradanja, dve kraške jame, a do sada smo uspeli da nađemo 11 jama. Kod njih pet postavili smo pet krstova, a danas ćemo postaviti i šesti - kazao je Bastašić.

Dodao je da je ohrabrujuće što nijedan od krstova nije oskrnavljen, a, kako kaže, mogli su biti.

- To nam budi nadu da se vrtlog zla polako smiruje i da ćemo ući u nekakve mirnije vode zarad bolje budućnosti naše dece, kojem god narodu da pripadaju - kazao je Bastašić.

Naveo je da je Dan sećanja na Jadovno inače 24. juna, te da je taj dan određen zato što su sabirni logori na Velebitu i Jadovno dosegli svoje granice, a logor na Pagu primio je tada svoje prve zatočenike.

Ceremonija obeležavanja u Jadovnu kasnila je oko sat i po vremena, jer je na granici uhapšen jedan čovek iz Banjaluke, a Bastašić je kazao da su svi putnici iz Republike Srpske i Srbije bili uredno prijavljeni.

- Hrvatska policija je smatrala da jednog od njih treba izvesti iz autobusa i privesti. Nemam tačnih informacija o čemu se radi, znam samo da se radi o čestitom čoveku, u pitanju je naš čovek Dane Lukajić, koji je ovde danas trebalo da bude deveti put - kazao je Bastašić.

Obeležavanje stradanja u ovom logoru nastavljeno je "hodočašćem mučeničkom stazom jadovničkom", uzbrdo oko 7,5 kilometara, do mesta nekadašnjeg sabirnog logora Jadovno u Čačića dolcu.

Nedaleko od mesta na kom je bio logor, kod devastiranog spomenika podignutog na betonskoj ploči kojom je pokrivena jama u kojoj su i danas posmrtni ostaci žrtava, postavljen je drveni Časni krst i služen kraći pomen.

Hodočašće je završeno kod Časnog krsta u Čačića dolcu, koji je podignut 2012. godine, a prisutni će u povratku obići Memorijalni centar "Nikola Tesla" u Smiljanu.